Tegobe s kolenom

Koleno je najveći zglob u ljudskom telu i trpi najveće opterećenje. Zato postoji popriličan rizik od povrede ili bolesti zgloba kolena.

Uzroci tegoba s kolenom veoma variraju. Uopšteno govoreći, možemo razlikovati akutni i hronični bol u kolenu. Za optimalno lečenje je važno utvrditi uzrok tegoba.


Akutni bol u kolenu

Akutni bol u kolenu uglavnom izaziva spoljašnja sila. Kombinacija savijanja i uvrtanja je naročito rizična, kao i naglo zaustavljanje sa pojačanim silama smicanja. U takvim slučajevima, bol se obično javi odmah. U uobičajene povrede kolena spadaju:

  • Modrice: Sudar, udarac i pad izazivaju modrice, obično izvan zglobne kapsule, što posle nekog vremena rezultira tipičnom promenom boje kože u plavo-crvenu.
  • Iščašenje usled preteranog istezanja: Povređeni su mišići, ligamenti, kapsula i tetive oko zgloba. Pored modrica i bola, kod povređenih osoba se često javlja nestabilnost zgloba kolena tokom dužeg perioda.
  • Prsnuće ili kidanje mišića i tetiva: Kod zdravih osoba, povrede ukrštenih ligamenata se obično dese samo usled delovanja ekstremne sile. Prsnuće ukrštenih ligamenata, hvatišta tetiva ili patelarne tetive obično je praćeno modricama, izrazito oslabljenom funkcijom i gubitkom stabilnosti.
  • Prsnuće meniskusa: Ovo se često dešava usled kombinovanog savijanja i uvrtanja u zglobu kolena. Kao rezultat, meniskus može delimično ili potpuno da se otkine sa vrha cevanice. Uz tipičan "bolni meniskus" i često nagomilavanje krvi u zglobu, pomeranje meniskusa u zglobnu šupljinu može da izazove funkcionalne smetnje i da blokira kretanje zgloba kolena. Povredama je najpodložniji meniskus koji se nalazi unutar zgloba (medijalni ili unutrašnji meniskus).
  • Prsnuće ukrštenog ligamenta: Jake sile smicanja u zglobu kolena mogu da izazovu prsnuće ukrštenog ligamenta. Naročito su opasni pokreti zaustavljanja, promene smera i dejstva spoljašnje sile koje okolna muskulatura ne može da apsorbuje zato što su suviše iznenadni ili snažni. U većini slučajeva, dolazi do prsnuća prednjeg ukrštenog ligamenta.

Hronični bol u kolenu

Hronični bol u kolenu stalno se povećava. Intenzitet raste s mesecima i godinama. Bol se obično oseća tokom ili posle pojačanog stresa. Početni bol se često opisuje kao bol koji posle nekoliko koraka najpre slabi, ali se onda pojača nakon povećanog stresa. Hronični bol u kolenu je izazvan degeneracijom (bol) ili upalom zgloba.

  • Primarni osteoartritis kolena: Ovo se odnosi na trošenje artikularne hrskavice. Usled trošenja hrskavice, površine gube sposobnost klizanja što dovodi do stalnog trenja u zglobu. Posledice su nakupljanje tečnosti u zglobu, bol, blokada zgloba, ukočenost zgloba i ograničena pokretljivost. Osteoartritis kolena ima mnoštvo uzroka. Može da se javi kao sekundarni simptom posle povrede kapsularnih ligamenata ili kao abnormalan položaj osa (X noge i O noge). Drugi uzroci uključuju bolest i upalu.
  • Reumatoidna upala zgloba: Kod hronične reumatoidne upale zgloba, koja se obično javlja u fazama, ćelije imunog sistema napadaju sinovijalnu opnu. Novonastale upalne supstance uništavaju vezivno tkivo i artikularnu hrskavicu. Simptomi najpre nisu specifični i ne mogu uvek direktno da se pripišu artritisu. Tipične pojave su blaga temperatura, gubitak težine i umor. Ova faza može da počne postepeno, ali i iznenada. Klasične boljke lokomotornog sistema, poput jutarnje ukočenosti, javljaju se kasnije u slučaju artritisa kolena. Tada su zglobovi ukočeni i bolni. To je praćeno crvenilom, otokom i bolom.
  • Patelofemoralni bolni sindrom (bol ispod patele): Ovaj sindrom je čest uzrok bola u prednjem kolenu. Uglavnom pogađa mlade žene bez strukturalnih promena u artikularnoj hrskavici. U ovom stanju, patela može bolno da se pomeri ka spolja iz raznih mehaničkih razloga. Čest okidač je preterano opterećivanje zgloba zbog neuravnoteženih butnih mišića ili zbog velikog naprezanja u sportu u kombinaciji sa slabim mišićima kuka ili nepravilnim položajem stopala.

Dijagnoza

Doktor najpre postavlja pitanja u vezi sa tegobama i pratećim simptomima. Važni aspekti uključuju: koliko dugo se oseća bol u kolenu, gde je bol lokalizovan i kada se uglavnom javlja. Da bi se bolje odredio uzrok bola u kolenu, pri dijagnostikovanju se uzimaju u obzir i eventualna već prisutna oboljenja, postojeće povrede ili prošle nezgode.

Sledi temeljno ispitivanje zgloba kolena uz brojne testove kretanja. Doktor može da utvrdi gde i koliko je ozbiljno koleno oštećeno na osnovu tegoba (kao što su oticanje kolena, nakupljanje tečnosti u zglobu, ograničeni obim pokreta).

U zavisnosti od nalaza, u slučaju bolnog kolena mogu se tražiti dodatni testovi radi postavljanja dijagnoze. To uključuje rendgensko snimanje, ultrazvuk, MRT, artroskopiju kolena ili aspiraciju zgloba.

Terapija

Terapija zavisi od uzroka tegoba. Često je dovoljno odmaranje bolnog zgloba kolena. U nekim slučajevima, doktor mora da operiše oboleli zglob kolena. Posle takve intervencije, važno je da noste odgovarajuće ortoze i da obnovite muskulaturu pomoću fizioterapije. Steznici ili ortoze vam nude nehiruršku mogućnost lečenja u cilju stabilizovanja zgloba kolena, smanjenja napora ili vođenja zgloba kolena i ublažavanja bola.


Prikazani proizvodi su primeri opreme. Da li vam proizvod zaista odgovara i da li možete potpuno da iskoristite njegovu funkcionalnost zavisi od brojnih faktora. Između ostalog, vaše fizičko stanje, kondicija i detaljno medicinsko ispitivanje su presudni. Vaš doktor ili ortopedski tehničar će odlučiti koja vam oprema najviše odgovara. Rado ćemo vam pružiti podršku.


Srodni proizvodi